Kako da ti oprostim??
Prvo! Danas ću napisati jedan sastavak-priču ali poslije kratkog postića. Pa evo postić a ispod toga je priča! Samo da vam javim da sam iz zadaćnice iz one priče o ljubavi dobio sadržaj, pravopis i urednost 5, tri petice, jupi! Molim vas da mi ostavite komentara poslije ovog posta! Mora biti barem 30 komentara kako bih napisao novi post! Sad ide priča i molim vas da ju pročitate i u komentarima napisati svoj osvrt i ocjenu koju bi dali za priču, ali iskreno! I ovaj put je ljubavna jer neznam kakvu bih priču pisao pa možda skupim sve priče i ako želite da ih pohranite sebi ja vam mailom pošaljem! Slijedi priča...
Bilo je to jedno ljeto, sedmi mjesec. Tada se ljudi najbolje zabavljaju. Svi si tada nađu neke simpatije i nove prijatelje. Pa sam tako i ja! Jej! Bilo je to predivno vrijeme. Zvala se Karla. Bila je godište kao ja. Imala je plavu kosu do ramena, plave oči i bila je malo niža od mene. Činilo se da će ta veza potrajati barem godinu dana, kako je krenulo. Sve je bilo divno i bajno. Čim bi kupio novi bon za mobitel, sve bih potrošio na nju i ona na mene. Jedino što ona nije išla u moju školu. Nisam ju mogao viđati preko tjedna. Vikendima se nismo odvajali jedno od drugog. Svo sam vrijeme provodio s njom tako da sam zaboravio na svoje prijatelje. Oni su bili ljuti što sam samo s Karlom, a ne s njima, ali se može i meni događati nešto lijepo, šta ne?? No ipak mislim da sam pretjerao. Samo sam o njoj razmišljao, samo sam o njoj pričao. Svima sam postao dosadan. Stvarno sam zaboravio na pravu prijateljsku vrijednost. A i čini mi se da me ona odgovarala od toga da provodim vrjeme sa svojim prijateljima. Šetali smo gradom i vidjela je zlatni lančić. Tražila me da joj ga kupim, ali sam odbio. Nismo mi stariji da si kupujemo baš tolike "sitnice". Jako se naljutila na mene! Bio sam malo depresivan i u to vrijeme dok je bila ljuta ja sam želio izaći sa svojim frendovima koje sam bio ostavio, ali su sad oni mene odbacivali. Ali zašto biti ljut kada ti netko ne kupi ono što želiš? Zašto ona meni nešto ne kupi? Šta onda što sam muško?? I mi imamo pravo nešto dobiti. Poslala mi je poruku da mi oprašta i da se više neće ljutit oko takvih stvari. I onda je opet sve bilo super. Približavala se škola i jedan vikend dok smo sjedili na klupi došli su moji frendovi. Ona je ugledala mog najboljeg prijatelja i počela se raspitivati o njemu. Ja sam onako jednolično odgovarao na sva njena pitanja. A onda kada sam ju slijedeći vikend pitao da idemo u kino, rekla mi je: "e sorry sad sam s tvojim frendom, možda neki drugi put". Bilo mi je žao ali ne toliko jer sam znao kakva je i da ova veza neće potrajati dugo. Nakon dva sata stigla mi je poruka: "ejj, srce, ja bih da prekinemo, naporno mi je ovako! može??" A znao sam šta je u pitanju i samo odgovorio: "ok". Tako da je ta veza potrajala samo dva i pol mjeseca. Ali to je bilo ljeto. Svi su veseli pa zašto ne bi ni ja?? Krenuo sam u "pohod". Tražio sam si novu curu i našao jednu sličnu Karli, ova se zvala Ivana i bila je bolja u duši. Bila je skromna i osjećajna, brineta, zelenih očiju. Ivana i ja smo u vezi bili 2 godine i to vrjeme smo super provodili.
Ovako! Da odmah napomenem da ova priča NIJE stvarna. Jer nema šanse da se ovako nešto meni dogodilo. Bar ne još kojih 5 godina. Haha, istina je. Ova priča je izašla iz MOJE mašte te je ova priča zaštićena autorskim pravima. Znam malo je glupa i dosadna. Bzvz, ali šta hoćeš, bilo mi je dosadno. Neko i to mora. Haha. Molim da prokomentirate ovu priču. Svoj iskreni osvrt i ocjenu od 1-7. Ode ja! Živili vi meni! POZZ!
Copyright by: Kiksi
Novinarstvo je super stvar!
Znam, maloljetan sam, ali sam ja školski novinar te sam sudjelovao u novinarskoj sekciji na danima Ivane Brlić-Mažuranić. Pa sam odlučio napisati post o tome zašto me novinarstvo veseli. Ovako: tih dana kada sam bio u toj novinarskoj sekciji izašla su dva moja članka u posavsoj hrvatskoj (5.svibnja 2006.g). Ali zašto sam baš želio biti školski novinar i ući u tu sekciju?? Novinarsvo me veseli zato što imam želju za informacijama i komunikacijama. Mogu saznati sve o svemu i svačemu. Moram zabadati nos di mi nije mjesto, a to obožavam, hehe! A i istina je da jedan dan želim imati svoj časopis ili barem kolumnu. Mislim ne želim biti novinar, ali ako bi mi se našla prilika za kolumnu, zašto ne?!? Pa sam odlučio da na ovaj blog stavim jednu svoju kolumnu u kojoj ću pisati onako ozbiljne postove kao npr. neki problemi u Hrvatskoj ili u svijetu. Svoju blog kolumnu ću nazvati "Kolumna subotom" što možete predpostaviti da ću kolumnu pisati subotom. Svima bih preporučio da se u školi ili bilo gdje drugdje, ako vam se pruži prilika, priključe novinarstvu baremna tjedan dana! To je jako zanimljiv hobi koji može usrećiti depresivne i nostalgične ljude. Od iduće subote počinje "Kolumna subotom" pa se nadam da će barem u takvim postovima biti puno komentara! Pozdrav svim blogerima i blogericama!
Posted by: Kiksi 04.03.2007. u 15:49 | 17 Komentara | Print | # | ^
De neznam naslov, bit će kako vi kažete!
Evo, javljam se, testovi su ovaj tjedan prošli, hvala bogu! Sad ću ostavit komentare osobama koji su me u ovom postu komentirali! Ja sam sad malo na kompjuteru i dosađujem se, pa sam tako od dosade promjenio dizajn! I da naglasim kako ja IMAM BANNER ali ga niko ne vidi. Kad uđete u moj blog on stoji u prvom box-u malo niže. Sada kliknite na reload i spustite se niše u tom box-u te preuzmite banner. Ako ga preuzmete javite mi u komentarima i ako vi imate svoj banner, ja ga stavljam na ovaj blog! Isto tako imam i forum. Prvo predlažite teme za forum, pa ću ih ja stavit a onda se vi registrirajte i blablajte! Ode, neznam šta da napišem pa idem. Pozz: mmaji, tea čaju, minach, pepy i svima ostalima!
28.02.2007. u 19:44 | 23 Komentara | Print | # | ^
Opsjednuti vremenom!?
Koliko puta ste sreli osobu koja jako pazi na vrijeme, jednostavno rečeno osoba opsjednuta vremenom. Možda ste i sami takvi? Ali mislim da su ljudi opsjednuti vremenum malo šiznuli, jedino kad možete bit opsjednuti vremenom je kada imate matematiku i čekate kraj sata. Tada nikom ništa ne zamjeram. Ne zamjeram ni ovim opsjednutim, stalno, ali stvarno mislim da takvi ljudi nisu normalni! Malo malo gledaju na sat! "Ajoj, kasnim!" Ili: "Za 2 min. mi počinje serija moram kući!" Pa mislim, daj se skuliraj, hihi. Obično onaj ko ima sat na ruci i mobitel zna se da će svakih 5 min. gledat na sat! Mislim nemam niš protiv sata, dapače ali onaj ko se hvali svojim satom, zna se! AL sve ok! Ne procjenjujem tako ljude.
Pitam ja vas: Jeste li ikad susreli takvu osobu koja je opsjednuta vremenom ili ste možda i sami takvi?
Odgovorite u komentarima, pls! Ima i ljudi koji zapamte kada su jučer ručali, kada su krenuli u školu ili na posao i tak. Uvjek će ih bit! Al evo, ja nisam takav, istinu vam govorim! Ja završio s postom, možda bude update i tako malo. Ode, pozdrav svima koji me komentiraju i ne komentiraju. Tj. svim blogerima i blogericama, mojim frendovima i frendicama! Mojim neprijateljima šaljem metke u glavu! Tup! Odoh, bye!
Maybe I'm crazy!!!!!!
Vidite kak sam lud! Neznam šta da vam pišem, o čem! Pa sam vam eto stavio sve smajliće iz ovog kutka u editoru, hehe! Uskoro slijedi nova priča! Očekujte ju skoro sredinom trećeg mjeseca, jer imam puno testova do tad pa moram učit. Dok ne prođu svi testovi neću vam pisat novi post, pa vas zato molim da komentirate ovaj! Hvala! Do slijedećeg posta! Pozzzzzz!
Freaky day
Neobazirite se na naslov, molim vas! To je bzvz stavljeno al je djelomično istina. Prva dva sata imalo smo zemljopis (uf,...fuuuuj) i prvi sat je pitala a drugi smo pisali test. Pitala me i dobio sam 2, šmrc, a tolko sam učio, al stvarno a znao sam za više, krava. Al sam test napiso bolje! Sigurno! Znam to. Upravo sam učio biologiju sutra izlažemo, neka glupost. A sad ovih tjedana ima tolko testova... Idući tjedan engleski i matematika (moram vježbat i dobit 4, to je moj cilj, nadam se da će mi se to ispunit), onda onaj tjedan iza pišemo biologiju i hrvatski. Koja shitara, samo nas ubijaju. I onda se oni nazivaju učitelji a ne mučitelji. Poslje zemljopisa smo imali kemiju (dosadnoooo, radili masu atoma i izotope). Dva sata sam morao tu dosadu trpit. E onda smo imali dva sata hrvatskog pa smo morali recitirat neku pjesmicu (dobio sam pet, jupiii). I ništ više. Došo kući. Bio na msn-u malo pa išo na njemački. To je bilo onak, dosta dobro naspram ovih ostalih predmeta. E onda sam došo kući, učio biologiju i sjeo za komp. Sad sam tu na blogu. Ako želite otići na moj fan club blog idite u linkove i pronađite ga. Niš, ode ja sad, ostavljajte mi commente i uživajte, poooozzzzzz!!!
21.02.2007. u 18:25 | 7 Komentara | Print | # | ^Finaly new post!!!
Allo people!! Kod mene nema ništ novo, kod vas?? Tako mi je dosadno i moram pretjerano puno učit. Sad ima tih testova kol'ko 'oš, al valjda ću preživit. Molim vas da si nabavite msn, jer je meni jako dosadno. Imam samo tri kontakta a od ta tri komuniciram samo s jednim (usput pozz toj osobi). Dat ću vam link odakle da skinete ili potražite kod prijatelja. Javite mi se na mail za msn kad ga nabavite. I da još nešto. Opet započinjem s radom fan club bloga. Kad napišem prvi post stavit ću link pa ga posjetite.
I ako želite skinuti wallpapere za vaš desktop idite na ovu stranicu i nađite wallpaper za sebe. Ima ih jako puno. Eto neznam šta bi piso više, pa idem. Ostavljajte mi komentare! Pozdrav: mmaji, little blond, petri, minach, maraudersi...
Budite bi zdravi, veseli itd. Bye!!!
)))Valentinovo(((
Evo kad je već valentino da napišem prigodan post. Ali kao prvo, vidite da sam stavio lozinku. Kad vidite komentare na svojim blogovim s lozinkom, obrišite ih, molim vas. A sad ću napisati jednu priču, nemorate čitat.
Probudio sam se. "Ah, kakvo lijepo jutro" - pomislih. Prvi puta sam bio sretan i uzbuđen štu ću vidjeti nju. Osobu do koje mi je stalo. Prva dva sata smo imali matematiku. Nisam pratio, moje su misli bile na jednoj predivnoj osobi. Ne želim spominjati ime. Jedva sam čekao da zvoni. Nakon nekoliko trenutaka začulo se zvono. Svi su potrčali van, pa i ja. Trčao sam do nje. Konačno sam ju ugledao. Sav sam se bio zarumenio i zbunio. Upitao sam ju kako je, ali ništa, upitao sam ponovno, ali opet ništa. Nije čula moj glas. Samo je trčkarala za drugim. Bio sam ljubomoran i pitao sam se: "Što to ona vidi u njemu?" Nisam nikad shvatio. Zvonilo je za kraj odmora i krenuo sam u razred. Prošao sam još jednom pokraj nje i samo pognuo glavu. Na drugom sam satu pratio još manje nego na prvom. Odjednom mi je stigla poruka na mobitelu. Pogledao sam i bila je od nje. U poruci je pisalo: "Žao mi je ali ne možemo biti skupa. Volim nekog drugog. Nemoj me više pratiti, jako mi je žao!" Tada sam se jako rastužio. Danima nisam ništa jeo niti pio. Nisam ni učio za test iz fizike, ništa nisam radio, samo sam tugovao. Razmišljao sam i razmišljao. Sjetio sam se kako bih se mogao ubiti te sam to odlučio i učiniti. Dok sam išao prema zgradi, ona me ugledala i potrčala zamnom. Pitala me: "Kuda ideš?" Odgovorio sam: "Skočit ću sa zgrade!"
- "Ali zašto?"
- "Zbog tebe, eto zašto!!"
Penjao sam se po stepenicama u stubištu, povlačila me za ruku i preklinjala da se ne ubijem, ali joj nije uspjelo. Došao sam na rub krova te zgrade. U roku od pola minute sam skočio. Gledao sam ju onako s visoka (iz raja), plakala je nadamnom, ali bilo je kasno.
Eto to bi bilo sve od priče. Ovako nešto slično sam napisao u zadaćnici. Meni se, moram priznati, sviđa. Ostavljajte svoje komentare na ovu priču ili komentirajte nešto sasvim drugo. I samo da nešto kažem za ovu priču! Svaka sličnost sa stvarnim osobama ili događajima sasvim je slučajna, ova priča je djelo autora Kiksija i zaštićeno je autorskim pravima. Ova priča uopće nema veze samnom. Sve sam to izmislio. Ovo je malo predugačak post, ali šta ćeš?? Ipak je danas valentinovo. Ostavljajte mi komentare!!! Sve vas pozdravljam do idućeg posta!!!
Sve i svašta
Jooooj, kolko dugo nisam piso post. Al evo
sad ga pišem onako bzvz da vam se javim.
I u vezi one lozinke. Stavit ću ju, pa ak ne budete
zadovoljni ja ću to maknit. Svima koji su me
dosad komentirali ću poslat lozinku u komentar.
Ali molim te osobe da nakon što vide komentar
(lozinku) da obriše taj komentar i da nedaje nikom.
Ja danas nemam nastave zbog toga što je u našoj
školi županijsko natjecanje i vjeronauka. Imamo
produženi vikend. Molim vas da mi oprostite ako
nekom nisam komentiro. Nisam baš bio na netu,
i zaboravim kome sam komentiro, a kome ne. Evo
sad ko mi pošalje komentar, čim ga vidim ja uzvraćam
udarac, hehe. I da dizajn je bjeli tako da se ne začudite
ako bude sve bjelo. Nije onaj s očima, al je isto ljep.
I tako, ode ja polako, a vi se prijavite za lozinku. Mislim
ostavite komentar da želite (ako želite) lozinku. Bye bye!!!
Novost
Ojla! Opet ja sa nekim novostima. Šta je sad?
Paaa.. ovaj blog će od 14.02. biti zaštićen sa
lozinkom koju će dobiti ljudi kojima vjerujem, u
koje sam siguran i oni ljudi koji nisu zlonamjerni.
Ako želite znati lozinku, recite u komentaru, pa ću
vam na vašem blogu ostaviti lozinku. Da vas ne gnjavim
sa mailom zbog jedne ili dvje rječi. Bezveze. U izradi
je i novi dizajn, hehe, koje čudo jelda!? Tako ste
iznenađeni. Kako se to meni moglo dogodit, novi
dizajn???? Pa neznam, šta ćemo sad?
Al neću ga još stavljat da vas nebi ubio!! Heh!
Nije baš neš posebno, al dovoljno. Ovaj sa jednim
prozorom je baš super, onak sve odvojelo, ne brka
se sa drugim i tak. Al još je nešt u izradi. Moja stranica.
Kolko put sam reko da radim stranicu pa niš od toga.
E, al ovu ću stvarno napravit do kraja i stavit ju na net.
Neće bit ono free-ovo ono. Nema ništa free. MIslim
besplatna adresa će bit al neće u adresi bit free. Konačno!
Niste mi baš ostavili puno komentara, samo 9! Ajd se
potrudite i u ovom ostavite bar 15. Potrudit ću se nać link
na kojem možete skinut msn. Ovo se odnosi na one koji
to nemaju. skinite si i javite mi se na moje ime ili mail
za msn. ajd odoh now, bye!
